nacija.hr

Ovce kako god ošišaš one sretne – što ih gore šišaš one sretnije bleje

Jedno od zanimanja koje je vrijedno poštovanja je i zanimanje frizera. Ako netko želi otvoriti frizerski salon, uvjet je da ima završenu frizersku školu i položen majstorski ispit. No, što ako netko želi biti frizer, a nema niti znanja niti iskustva?

Tekst: Elvis Duspara

– Ti bi otvorio frizerski salon?
– Jest, baš ja.
– Zašto bi ti otvarao frizerski salon?
– Zato što sam nezaposlen, a vidim se kao frizer.
– A, imaš li ti mali kak’u školu?
– Nemam školu, ali želim biti frizer.
– Nemaš školu, a bavio bi se tako važnim stvarima kao što je šišanje ljudi?!
– Kakve veze ima škola s mojom željom da živim od šišanja ljudi?
– Pa, zato dečko što će tvoj rad utjecati na mnoge ljude i ne možeš šišati ljude ako nemaš završenu školu za frizera. Takav je zakon.
– Ali, meni je cijeli život želja šišati ljude…
– Imaš li kakvog iskustva?
– Imam.
– Kakvog?
– Redovito se šišam svaki mjesec.
– Svaki mjesec se šišaš?! Ti neki buržuj? Odakle ti pare da se šišaš svaki mjesec?
– A snađem se nekako…
– Ajd’, ajd’… zapriča me… pitao sam te imaš li kakvog iskustva u šišanju ljudi?
– Pa, gledam svaki mjesec kako me šišaju.
– Gledaš kako te šišaju i sad bi ti isto šiš’o?
– Da. Što fali da i ja malo šišam?
– Ma, ne fali ništa, nego nemaš školu…
– A što ja to mogu pogriješiti ako nekoga krivo ošišam?
– Uuu, možeš puno pogriješiti. Frizeri utječu na živote ljudi.
– Kako utječu, ako krivo ošišam, kosa će opet narasti…
– E, dečko vidiš kako ne znaš. Ako mladenku krivo ošišaš, uništit ćeš joj jedan od najljepših dana. Ako krivo ošišaš nekog dečka koji traži posao, on ga neće dobiti zato što si ga unakazio… Puno je razloga zašto je važno da budeš školovan frizer i da znaš šišati ljude.
– Ali mene škola nikada nije išla. Ja samo želim šišati ljude.
– A što ti dečko ne bi šišao ovce?
– Kakve ovce? Ja želim šišati ljude, a ne ovce.
– Zato što ti za šišanje ovaca nije potrebna škola.
– Bune li se ovce?
– Ne bune. Njih kako god ošišaš one sretne. Što ih gore šišaš one sretnije bleje.
– Ja bi’ ipak šišao ljude.
– Pa, ima mogućnost da šišaš ljude, a da oni budu ovce.
– E, to nisam nikad čuo, ljudi koji su ovce? Gdje to ima?
– Tu u Hrvatskoj.
– Kod nas ima takvih?
– Aha.
– I ne treba mi nikakvo znanje?
– Ne treba. Što manje znanja imaš, to bolje šišaš?
– A mogu li pogriješiti?
– Ne možeš.
– Može. Što trebam učiniti da šišam ljude koji su ovce?
– Evo, učlani se u našu partiju i kada uđeš u Sabor, slobodno šišaj koliko te volja. Možda jednom postaneš i ministar.
– Ministar?
– Aha, oni najbolje šišaju. Kad te oni ošišaju ništa više ne raste.
– E, baš vam hvala…
– Nema na čemu. Vidim ja da ćeš ti jednom biti premijer.
– Zašto premijer?
– Pa nemaš znanja, nemaš iskustva, a želiš šišati ljude.











Loading…

Komentiraj

Podjeli sa nama svoje mišljenje

Vezani članci